субота, 1. октобар 2011.

Childhood Memories

Meni ne treba  mnogo da se kao putnik kroz vreme vratim godinama u nazad.A volim da putujem,bilo gde.
Starija sestra sa kojom sam odrasla.Otkrila mi je cudesni svet flomastera,pastela,papira,crtanja,mastovitih igara.Sa njom sam isla u bioskop,matine subotom i nedeljom,u povratku smo jele sladoled "kod Zore" i prepričavale film do kuće.Ona me je plašila horor filmovima,koje ni danas ne gledam.Golicala me i smejala se sa mnom:))I maštale smo,mnogo.Danas živi daleko,već dugo.I sve ove godine mi nedostaje...
Moj mlađi brat.Niko me ne nasmeje tako i niko me ne nervira tako kao moj mali brat,od prvog dana kad smo se "sreli".Smetao mi je u svakoj igri,dosađivao kad god je mogao i zabavljao i nasmejavao.Jeo je moje čokolade krišom a donosio mi bombone kad ode negde u goste.Dovodio me do suza i zvao me "seko".
Baka,"majka",jedna među hiljadu,najbolja,najplemenitija,moja,i ja njena.
Nestrpljivo iščekivanje svakog petka.Listanje novog zabavnika na putu od trafike do kuće.

Sladoled u loptici,kupovali su mi ga kad krenemo u šetnju na kej.Nikad na štapiću,da se ne isflekam!

Pentranje na krušku u našem dvorištu.Lako mi je bilo popeti se,posle sam zvala tatu da me spusti dole:))
Poni bicikl,moj je bio maslinasto zeleni,metalize!!
Kako danas neke reči smešno zvuče,a tad su bile pokazatelj stila:))
Prskanje crevom,u vrele letnje dane.

Jedna od mojih omiljenih pesama.
Žumance sa šećerom,koje dete danas ovo smatra poslasticom.Svako jutro mutila mi je baka.A ja pokušavam da oližem šoljicu i slušam "Beograde,dobro jutro".

Sve to ja nosim u džepovima svojim,i po potrebi izvlačim da uživam,da se smejem ili tugujem.



16 коментара:

  1. Zumance sa secerom, baka mi je pravila, a sada ga ne bih probala nema sanse ;). Jedna od najbitnijih i najljepsih stvari je imati pravo i mnogo lijepo djetinjstvo, a ja sam ga takodje imala :).Divno.

    ОдговориИзбриши
  2. Prekrasan post kojim si me vratila u djetinjstvo i one lijepe dane, hvala ti:)

    Ugodan vikend Jelena.

    ОдговориИзбриши
  3. Ideš,pa ovo je divno.Kako si se svega sjetila.Fotke su mrak.Imala sam crvenu ponicu-ukrali mi je,poslije metalik srebrnu-i nju su mi ukrali...Politikinog zabavnika se i dan-danas sjećam-"jeste li znali...jeste li već čuli da...obucite Lu i Deltu 99...Cicin kutak.."
    A poslasticu zovemo žavajon(od talijanskog zabaglione)i moj Juraj(7.g.)voli ga jesti,a sladoled u loptici mi nije bio drag jer nikako s onim posebnim plastičnim žličicama nisam mogla jesti,uvijek je bila borba.Hvala ti za ovaj reminder!

    ОдговориИзбриши
  4. kako divan post, totalno se raznježi, ja imam mlađu seku i tek kako je otišla u drugi grad studirati shvatila sam koliko je ustvari volim i koliko mi nedostaje!

    ОдговориИзбриши
  5. Pa ti mene uvijek uspiješ vratiti u djetinjstvo! Tako mi živo dozoveš sva sjećanja koja mi se čini da su negdje dobro pospremljena, da se moram suzdržavati i progutati knedlu :) Ah te naše drage bake i njihove "slastice" i sladoled u loptici i baš imamo jednu ovakvu fotografiju gdje se moja seka i sestrične tuširamo šlaufom :)...ja sam obožavala Mikijev almanah :) Idem još jednom sve pročitati i sjećati se!

    ОдговориИзбриши
  6. truly wonderful this photos and I remember with pleasure childhood.... I try to keep the spirit alive in my paintings..it is all about smiles and positive message,simply things and colorful happy thoughts...wonderful post !

    Veronica

    ОдговориИзбриши
  7. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  8. Predivan post i ne samo on vec i svi drugi,preljepe boje na fotografijama,jednostavno divno,znaci definitivno pratim :)
    http://embraceoffashion.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  9. Kakvi momenti! Brat, sestra, baka - divno što si i njih ušuškala ovde... Ne znam da li sam sada srećna ili tužna.

    ОдговориИзбриши
  10. Aaaaaaa, osećam neki gorak ukus u ustima, suze kao da će mi krenuti ali suzdržavam se...
    Ovo je tako divan vremeplov :)
    Sećam se loptica sladoleda i tog žumanca sa šećerom :)
    Pentranje gde stignemo takođe...
    Što se tiče sestre, pogodila si me tamo gde sam najslabija. Kad god počnem pričati o njoj, mogu da zaplačem. Tako je valjda kada ti je to neko zaista poseban u životu.
    Što se tiče tvog brata, osećala sam se "prozvanom" :) Sestra bi sigurno rekla: "Marina, ti si bila tako dosadna i nisam mogla da se otresem tebe i tvoje radoznalosti" :)
    Obožavam tvoje postove breeee :*****

    ОдговориИзбриши
  11. Uhhh koji divan post,blago mi je zastala knedla u grlu..nostalgičar sam kažu ,jesam za divnim trenutcima kojih si me itekako sjetila..pozdrav!

    ОдговориИзбриши