Heroine

     Postoji ona simpatična pesmica Đ.Balaševića "Uticaj rođaka na moj životni put",e ona mi je polazna tačka ovog posta.Nesporno je da su razne tetke i ujne ostavile na meni traga,ali ovih dana nešto razmišljam o tome ko je sve "kriv" što sam ovo što sam:))
    Preskočiću ovog puta širu i užu familiju,(o tome neki drugi put,verujem biće zabavno).Ko su sve bile ikone mog detinjstva i mladosti,nije ni čudo što mi je majka bila zabrinuta....

Nedeljom pre podne vodila me je mama u Dom Vazduhoplovstva u dečiji bioskop,jedan od prvih filmova koje pamtim je "Snežna kraljica",naravno ruska verzija.Strašno mi se dopala priča,danima sam zamišljala sebe kao lik iz filma.Ali ne,nisam bila ona mala slatka Gerda.Na užas svoje mame omiljeni ženski lik mi je bila ova mala divljakuša kojoj sam zaboravila ime.

Sledeći film i junakinja koja mi je obeležila mlade godine je bila nešto finija i prihvatljivija,ili se samo naivnima tako činilo.Meni je od početka priče bila sasvim jasna njena rešenost i motivi...

Skarlet O'Hara:))

Filmove su voleli moji roditelji,a i ja uz njih,od svih glumica zlatnog doba Holivuda Ava Gardner mi je uvek bila na prvom mestu.Kakva prekrasna žena u filmu "Snegovi Kilimandžara" i kakva markantnost u "Bosonogoj kontesi".Tu negde su bile i Lorin Bekol,Bet Dejvis...Žene oko mene,zadužene za moje vaspitanje preferirale su Doris Dej,Katrin Denev i naravno Odri.Meni je ipak trebalo vise energije...

Onda sam još malo porasla,i shvatila da je sve to samo film.Moje junakinje i dalje su bile nedovoljno ženstvene i sasvim dovoljno svoje.A u godinama mojih pobuna jedini pravi izbor su bile takve žene.

Modesti i onaj slatki zaljubljeni Vil Garvin....Odavno sam porasla ali Modesti mi je i dalje "opasna cica".(sasvim sam zadovoljna kako je Monika Viti dočarala lik,ako mene neko pita)
Tih godina  moji roditelji su bili sasvim sigurni da su negde pogrešli,dok su moje drugarice želele da liče na Kim Vajld moj izbor je bila ona malo čupavija i razmazanija Blondie.Prva plavuša na mojoj listi,ali kakva je to plavojka!!Da je se ne postidi ni jedan pripadnik onih zlatnih Beogradskih godina.

Još jedna kobajagi plavuša tih godina me je svojim rečima i svojom neprilagođenošću opčinila-Fransoaz Sagan.

"Kolebam se da ovaj nepoznati osećaj,čija me čama i slatkoća saleću,nazovem lepim i ozbiljnim imanom tuge.To je tako potpun,tako sebičan osećaj,da ga se gotovo stidim,dok mi je tuga uvek izgledala vrednom uvažavanja.Ne,nju nisam poznavala,ali dosadu,žaljenje,grižu savesti,iako ređe,da."

Prave reči za mene,tada tako "neshvaćenu":))

Čini mi se da na kraju kod mene i nije tako loše ispalo.

Sreća pa smo tih godina imali izbor,dobar ili bolji.Danas je ponuda jadna,zastrašujuća i ponižavajuća.