Jesenja kolekcija No2

....nastavak.Evo šta je nastalo predhodnih dana.vredno sam radila:))Izvinjavam se na lošijem kvalitetu fotografija,ali aparat mi odkazuje poslušnost!

Haljina od sivo-crnog materijala iz predhodnog posta.Malo asimetrična i pre svega udobna.Može sa nositi i sa kaišem i bez njega.

Od braon materijala je nastala ova pomalo boho haljinica,koja nije baš fotogenična.Verujte mi na reč,mnogo je slađa uživo:))

I na kraju animal print,dve tunike.Prva je već prodata ali sam stigla da je "škljocnem".Ostalo je još materijala za dve veće marame koje ćete videti neki drugi put.

Još jedna tunika od prugastog materijala,volim kombinaciju boja na ovom materijalu.

I ovaj materijal ste videli "u radu".Napravila sam tuniku ili haljinu,potpuno jednostavnu,materijal je dovoljno šaren da joj ne treba još dodataka u kroju.

Još jedna slična...

Mala top haljinica,dobro se uklapa uz rolke ili košulje.

I na kraju još animal printa,žao mi je što ne mogu pronaći ništa sa snake printom,nigde nema ništa zmijasto:)

Rol kragna se skida i dodaje po potrebi.

Sledeće nedelje još po nešto.Do tada bye,bye...

Kobojagi "Jesenja kolekcija"-Smithouse

Jesen u naletu,pa i mene povremeno grune inspiracija.Da se ne ponavljam,ali dobar je osecaj zavuci se u svoju kreativnu rupu.

Ovako počinje,tu desno je kafa,teško radim sa praznom šoljom.

Ima dana kad čekam da mi krene,a što više mislim manje znam šta želim.

Srećom češće ne znam od čega da krenem.Uživam u svom haosu:D

Stalno obećavam kako ću jednog dana srediti sve "pod konac",nikako da dođe taj dan.

Ko nikad nije nista napravio ne zna kakvo je to zadovoljstvo,jedan od najvećih životnih užitaka!

Ovo je mali deo onog što bi ozbiljni ljudi u ovom poslu nazvali "jesenja kolekcija".

Haljina tunika,pamuk.

Haljina,pamuk.Bez obzira na dobar dekolte uz nju se mora nositi nešto ispod:)

Tunika,stvarno duga,pokriva sve!!

I za kraj,volela bih da čujem šta bi ste Vi napravili od ovih materijala?A za koji dan pokazaću Vam šta sam ja  napravila.

Little things,no.2

 Život čine male stvari,uživaj u malim stvarima,živi u ovom trenutku,lepota je u "onim" nevažnim trenutcima,...

Neočekivani dar.

Komadić oblaka u kolačiću od čokolade.

Sunčano jutro u Oktobru.

   O.K,shvatili ste.Ali niko ne kaže kako neke druge male stvari mogu da pokvare dan.Pokvare ga tako da ga ni stotinu drugih ne mogu popraviti.E tako meni neke male stvari kvare ove poslednje dane.
Mali zlobni zlikovci,podmeću mi nogu ovih dana.Možda su mi neke važne planete ušetale u dvanaestu kuću?U svakom slučaju ja ovih dana izgledam ovako:

Jedan stari auto rešio je da privuče našu pažnju ne birajući sredstva.Taman pomislimo da smo problem rešili pojavi se drugi.Rešimo mi i drugi ali onda se vrati prvi.Ako niste shvatili nije važno,nemam živce da Vam objašnjavam.

Ovih dana imam ja problem i sa ljudima.Jedan dokoni državni službenik smatra da naše vreme ne vredi mnogo.Kud pa žurimo?Uostalom šta je mesec dana čekanja za jedan papir,pa bilo bi to i brže ali koleginica koja je trebalo predmet da završi je na bolovanju.Znate,na poslu joj pozlilo i odvezla je hitna pomoć.
Stvarno,žao mi žene.Puna sam saosećanja.A kad se to dogodilo?Pre mesec dana!I niko drugi nije mogao posao da završi?Ili juče,a do tad je koleginica držala moje parče papira na dnu fioke?Ooo zemljo Dembelijo!

Ovo moje dete na pragu puberteta još ne zna da se "ne goji prase uoči Božića".Pa se ona uveče pred spavanje seti da će možda sutra imati kontrolni iz strašnog Francuskog jezika.Pa pokuša da ga nauči za pola sata već  spremna za spavanje.Uz sve kolutanje očima kad kažem da je sad "malo" zakasnila.Ja nju nerviram!!A kako tek ona meni ide na živce!

Ljudi koji ne drže reč,pogotovo kad je reč o novcu.Danas,sutra,prekosutra,sledeće nedelje...
I država koja mi uredno,svake nedelje ispostavlja neke račune.Smrkne mi se kad vidim Vladu poštara,a čovek je baš fin i nije ništa kriv!

Sugrađani iz gradskog prevoza koji štede na sapunu.I bliskost sa njima na koju sam prinuđena zbog onog automobila o kome sam na početku pisala.

Mušterije koje me i ne pogledaju kada im kažem "Dobar dan".Mušterije koje ne znaju šta žele,one koje pokušavaju da obuku veličinu 38 a nose 44,oni koji obilaze radnje a ništa ih ne zanima.Vrućina u Oktobru pa nikome još ne pada na pamet da kupuje jesenju garderobu....Koleginica kojoj sve moram da nacrtam,reči nisu dovoljne.

Najmanje 10 obaveza u jednom danu.Više ne znam šta sam uradila a šta tek treba da uradim,dan provodim u pomalo konfuznom,psihotičnom mood-u.Imam serijske,vezane kuršluse...

TV stanice zbog čijih reklama i zaboravim šta sam gledala.

Psi koji laju celu noć ispod mog prozora...

....i tako,istina je da male stvari čine dan.Samo su moje male stvari ovih dana pomalo nakisele.

Childhood Memories

Meni ne treba  mnogo da se kao putnik kroz vreme vratim godinama u nazad.A volim da putujem,bilo gde.

Starija sestra sa kojom sam odrasla.Otkrila mi je cudesni svet flomastera,pastela,papira,crtanja,mastovitih igara.Sa njom sam isla u bioskop,matine subotom i nedeljom,u povratku smo jele sladoled "kod Zore" i prepričavale film do kuće.Ona me je plašila horor filmovima,koje ni danas ne gledam.Golicala me i smejala se sa mnom:))I maštale smo,mnogo.Danas živi daleko,već dugo.I sve ove godine mi nedostaje...

Moj mlađi brat.Niko me ne nasmeje tako i niko me ne nervira tako kao moj mali brat,od prvog dana kad smo se "sreli".Smetao mi je u svakoj igri,dosađivao kad god je mogao i zabavljao i nasmejavao.Jeo je moje čokolade krišom a donosio mi bombone kad ode negde u goste.Dovodio me do suza i zvao me "seko".

Baka,"majka",jedna među hiljadu,najbolja,najplemenitija,moja,i ja njena.

Nestrpljivo iščekivanje svakog petka.Listanje novog zabavnika na putu od trafike do kuće.

Sladoled u loptici,kupovali su mi ga kad krenemo u šetnju na kej.Nikad na štapiću,da se ne isflekam!

Pentranje na krušku u našem dvorištu.Lako mi je bilo popeti se,posle sam zvala tatu da me spusti dole:))

Poni bicikl,moj je bio maslinasto zeleni,metalize!!
Kako danas neke reči smešno zvuče,a tad su bile pokazatelj stila:))

Prskanje crevom,u vrele letnje dane.

Jedna od mojih omiljenih pesama.

Žumance sa šećerom,koje dete danas ovo smatra poslasticom.Svako jutro mutila mi je baka.A ja pokušavam da oližem šoljicu i slušam "Beograde,dobro jutro".

Sve to ja nosim u džepovima svojim,i po potrebi izvlačim da uživam,da se smejem ili tugujem.